Andre Breton: Manifest nadrealizma 1924. (ćirilica)

100.00kn

Šifra: BS – 34249

Izdavač i godina: Bagdala, Kruševac, 1961.

Broj stranica: 68

Uvez: meki

Format: 18×12 cm

Stanje: izvrsno

Opis

Urednici Dobri Dimitrijević i B.L.Lazarebić. Tehnički urednik Miroslav, Vasić. Prevela Lepa Matić.

Manifest nadrealizma objavio je Andre Breton 1924. godine u Parizu, a u toj, po obimu maloj knjizi, bila je cuvena definicija> “NADREALIZAM, (m) :ist psihicki automatizam kojim se zeli da izraz, bilo usmeno, bilo pismeno, bilo na ma koji drugu nacin, stvarno delovanje misli. Diktat misli, u odsustvu svake kontrole koju bi vrsio razum, izvan svake estetske ili moralne preokupacije. ENCIKL. FILOZ, Nadrealizam se zasniva na verovanju u visu realnost izvesnih oblika asocijacija zanemarenih do njega, u svemoc sna, u nezainteresovanu igru misli. On tezi da definitivno unisti sve ostale psihicke mehanizme i da ih zameni u razresavanju glavnih problema zivota.” 1

U tacnom i lepom prevodu Lele Matic, tek mnogo kasnije, 1961. godine, ova definicija je objavljena na srpskom jeziku, ali treba imati u vidu da je ona, jos onda, u vreme prvog pojavljivanja, bila mnogo puta citirana u publikacijama srpskog nadrealizma jer ju je dobro poznavala ondasnja generacija mladih knjizevnika, filozofa, umetnika i studenata u Beogradu. “Breton i nadrealizam, bar onim sto je u njima bilo najociglednije, najupadljivije, bili su prisutni ovde, od pocetka, od 1924. godine”2, kaze Dusan Matic u tekstu posvecenom uspomeni na Andre Bretona, kontroverznog utemeljivac a pokreta i vodju velike grupe francuskih nadrealista. Nadrealisti su rado poredili datume sa namerom da ukazu na rano interesovanje za Bretonove ideje koje je vladalo u srpskoj kulturnoj sredini> Manifest nadrealizma objavljen je 15. oktobra 1924. godine, a Marko Ristic je u tekstu Nadrealizam predstavio bas tu knjigu u casopisu Svedocanstva od 21. novembra iste godine.3 To je trenutak kada nadrealizam, najpre kao termin, a ubrzo i kao pokret avangarde, rodjen u Francuskoj, pocinje da se formira i u jednom daleko siromas nijem kulturnom kontekstu, u Jugoslaviji. Ubrzo, o njemu se u Beogradu pise i izvan umetnic kih krugova, ali sa podsmehom i omalova- zavanjem, a taj ton ce se zadrzati i kasnije u pojedinim napisima o nadrealizmu.